Zapošljavanje Slovaka koji žive u inostranstvu.
Slovak koji živi u inostranstvu je lice koje nema prebivalište na teritoriji Slovačke Republike i
– državljanin je Slovače Republike ili
– nije državljanin Slovače Republike,
ali čuva nacionalnu pripadnost a podnosilac ili njegov predak u direktnoj lozi (roditelj, ili predak) ima/imao slovačku nacionalnost:
(čl. 2 slovo. a) pas. 1 i 2 zakon br. 474/2005 Z. z.) o Slovacima koji žive u inostranstvu.
Status Slovaka koji živi u inostranstvu se legitimira potvrdom, koju izdaje Kancelarija za Slovake koji žive u inostranstvu.
Uslovi za dobijanje isprave Slovaka, koji živi u inostranstvu, navedeni na su na web stranici:
http://www.uszz.sk/sk/stranka/3224/podmienky-pre-vydanie-osvedcenia-ziadatelovi.
Slovaku, koji ima odobren privremeni boravak na osnovu priznatog statusa Slovaka koji živi u inostranstvu: u Slovačkoj Republici nije potrebno odobrenje za rad.
Na koji način državljanin trećih zemalja može obavljati posao u Slovačkoj Republici?
– Sklapanjem ugovora o radu u skladu sa Pravilnikom o radu
Zaposlenom koji sklapa ugovor o radu sa trajnim mestom obavljanja rada na teritoriji Slovačke Republike, može se preporučiti dogovor sa poslodavcem da ugovor o radu podleže slovačkim pravnim propisima. Bez obzira da li se u ugovoru o radu o ovome dogovore ili ne, na zaposlenog sa trajnim mestom izvršavanja rada na teritoriji Slovačke Republike se odnosi većina odredbi Pravilnika o radu Slovačke Republike meäu kojima prevashodno: čl. 85, čl. 91, čl. 92, čl. 93, čl. 100 do čl. 117, čl. 118 do čl. 135 i čl. 152):
- Radno vreme: iznosi najviše 40 sati nedeljno (u proseku).
- Pauza na radu: ukoliko je radno vreme duže od šest sati, obavezna je pauza u trajanju 30 minuta.
- Neprekidan dnevni odmor: iznosi minimalno 12 uzastopnih sati u toku 24 sata između kraja jednog i početka drugog radnog vremena.
- Neprekidan odmor u nedelji: obavezan je jedanput nedeljno tokom dva uzastopna dana neprekidnog odmora, koji obavezno obuhvataju subotu i nedelju ili nedelju i ponedeljak.
Osnovica za obračun godišnjeg odmora iznosi najmanje četiri nedelje.
- Minimalna zarada u 2018. godini je 2,759 €/h, odnosno 480,- € mesečno.
- Poslodavac je obavezan da obezbedi ishranu i doprinosi za ishranu (u iznosu najmanje 55 % od cene jela, najviše pak za svaki obrok do svote 55 % dnevnice za službeni put u trajanju 5 čak 12 sati – 2,48 evr), ako zaposleni u okviru radnog vremena obavlja rad više od četiri sata.
– Upućivanjem zaposlenog u skladu sa Sporazumom između Republike Srbije i Slovačke Republike o socijalnoj sigurnosti od 02. 03. 2012 (stupio na snagu 01. 03. 2013)
Upućivanje zaposlenog: Ukoliko poslodavac sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice uputi zaposlenog koji podleže pravnim propisima ove države ugovornice, na rad na teritoriju druge države ugovornice, taj zaposleni, ukoliko se radi o tom radu, podleže samo pravnim propisima prve države ugovornice tako kao da rad obavlja na njenoj teritoriji. Ovakva primena pravnih propisa prve države ugovornice je moguća najduže 24 meseca.
Organi za vezu Slovačke Republike i Republike Srbije u svrhu potvrđivanja primene pravnih propisa uzajamno razmenjuju ugovorene dvojezične obrasce SK/SRB 101 i SRB/SK 101. U Slovačkoj Republici je nadležan nosilac za popunjavanje slovačke verzije obrasca SK/SRB 101 Zavod za socijalno osiguranje /Sociálna poisťovňa/. U Republici Srbiji obrazac SRB/SK 101 u svrhu primene pravnih propisa Republike Srbije izdaje – organizaciona jedinica– Republički fond za zdrastveno osiguranje.
Upućivanjem zaposlenog u skladu sa direktivom br. 883/2004 o koordinaciji socijalne sigurnosti.
Uz pretpostavku da državljani treće države, članovi njihove porodice i njihovi preminuli imaju redovno regulisan boravak na teritoriji države članice i nalaze se u situaciji koja se ne ograničava u svim pogledima na jednu državu članicu, u tom slučaju prema čl. 1 Direktive 1231/2010 na njih se odnosi direktiva (ES) br. 883/2004 o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti i izvršne odredbe Direktive (ES) br. 987/2009.
Primer: Državljanin Republike Srbije ima redovno regulisan boravak u Mađarskoj i tamo je zaposlen. Nakon toga ga njegov poslodavac uputi na teritoriju Slovačke Republike. U ovom slučaju mu nadležni mađarski nosilac, kod kojeg je osiguran izdaje prenosan dokument A1, koji potvrđuje da lice podleže mađarskim pravnim propisima.
Ispunjavanje uslova za izdavanje prenosnog dokumenta A1 procenjuje nosilac zemlje članice iz koje je državljanin treće države upućen uz pretpostavku da redovno regulisan boravak u skladu sa članom 1 Direktive br. 1231/2010 ima na teritoriji jedne od zemalja članica.
Uslovi zapošljavanja preko agencija za privremeno zapošljavanje.
Agencija za privremeno zapošljavanje može zaposliti državljanina treće države u svrhu privremenog dodeljivanja tog zaposlenog poslodavcu/korisniku za izvršavanje rada u okviru zaposlenja na spisku slobodnih radnih mesta/profesija sa nedostatkom radne snage u opštinama sa prosečnom stopom evidentirane nezaposlenosti niže od 5 %. Privremeno dodeljen zaposleni iz treće države ima mogućnost da podnese predlog za obustavu rada ili ukidanje dozvole za rad Agenciji privremenog zapošljavanja ukoliko ga je njeno činjenje oštetilo.
Upozorenje: Radni uslovi (na primer radno vreme, odmor, godišnji odmor) zajedno sa uslovima zarade i uslovima zapošljavanja privremeno dodeljenih zaposlenih moraju biti u najmanjoj meri izjednačeni – bar u toj meri povoljni kao kod uporedivog zaposlenog lica kod poslodavca – korisnika.
Poslodavac ima obavezu da zaposlenom u slučaju upućivanja na službeni put ili obavljanja radova u sklopu pružanja usluga obezbedi i smeštaj. Obaveze poslodavaca koje se odnose na smeštaj, prevoz i ishranu zaposlenih privremeno upućenih iz Republike Srbije na teritoriju Slovačke Republike uređuju pravni propisi Republike Srbije.
Uslovi i postupak zapošljavanja državljana trećih država u Republici Slovačkoj
Šta je potrebno ispuniti tokom zapošljavanja sa potvrdom o mogućnosti zauzimanja slobodnog radnog mesta (dalje samo „SRM“) uključujući sezonsko zapošljavanje?
Državljanin treče države podnosi zahtev za privremeni boravak u svrhu zapošljavanja (tzv. jedinstvena dozvola) uz to nadležan slovački biro za zapošljavanje: Kancelarija za rad, socijalna pitanja i porodicu uzima u obzir situaciju na tržištu rada, odnosno mogućnost popunjavanja SRM-a slovačkim kandidatom za zaposlenje ili kandidatom iz zemlje članice EU. Privremeni boravak u svrhu zaposlenja se priznaje na pretpostavljeno vreme zaposlenja, najduže pak do pet godina.
Državljanin treće države podnosi zahtev za privremeni boravak u svrhu zaposlenja u Ambasadi Republike Slovačke u inostranstvu, eventualno u kancelariji policije, ukoliko na teritoriji Republike Slovačke boravi na osnovu važeće boravišne dozvole. Uz zahtev za boravišnu dozvolu dostavlja osim ostalog:
- ugovor o radu ili obećanje za zapošljavanje (prihvata se samo navedeni oblik predugovora o zaposlenju),
- dokument o zahtevanom obrazovanju ako se radi o regulisanom zaposlenju. Ukoliko se na objavljeno radno mesto odnosi zahtev za stručnu spremu, potrebno je dokazati i odgovarajuće stručno osposobljenje dostavljanjem odgovarajućih isprava.
Kancelarija policije donosi odluku o zahtevu za odobravanje privremenog boravka do 90 dana/do 30 dana od uručivanja potvrde o mogućnosti ispunjenja slobodnog radnog mesta u slučajevima kada državljanin treće države namerava da obavlja posao naveden na listi profesija sa nedostatkom radne snage u opštinama sa prosečnom stopom evidentirane nezaposlenosti niže od 5 %.
Kakav je postupak u zapošljavanju sa potvrdom o mogućnosti zauzimanja SRM za visoko kvalifikovano zaposlenje (uz zahtev za plavu kartu)?
U ovu kategoriju spada državljanin treće države koji će na teritoriji Republike Slovačke obavljati visoko kvalifikovano zaposlenje; za izvršavanje kojeg se zahteva viša stručna sprema – kvalifikacija potvrđena ispravom o stečenoj visokoj školskoj spremi.
Državljanin treće države koji ispunjava uslove za visoko kvalifikovano zaposlenje mora da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka „plava karta“. Državljanin treće države treba da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka/plave karte u Ambasadi Republike Slovačke u inostranstvu eventualno u nadležnoj kancelariji. Uz zahtev je takođe potrebno dostaviti:
- Ugovor o radu ili predugovor o zaposlenju (prihvata se samo navedeni oblik obećanja/predugovora o zaposlenju),
- Ispravu kao dokaz o stečenoj školskoj spremi kojom se dokazuje stepen obrazovanja ekvivalentan višoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje zaposlenja ekvivalentnom visoko kvalifikovanom zaposlenju navedenom u ugovoru o radu ili u pismenom obećanju/predugovoru/ poslodavca. Odluku o priznavanju isprave o visokom školskom obrazovanju /nostrifikaciju/ u slučaju regulisanih profesija izdaje Centar za priznavanje isprava o obrazovanju i to u obliku pisane odluke o zahtevu za izdavanje plave karte do 30 dana od uručivanja zahteva. Centar za priznavanje isprava
Stredisko pre uznávanie dokladov: https://www.minedu.sk/kontakty-a-strankove-hodiny/.
Kada je neophodna radna dozvola?
Dozvola za zaposlenje /radna dozvola/ se zahteva u slučaju zaposlenja državljanina treće države ukoliko:
- se zapošljava u svrhe sezonskog rada ne duže od 90 dana u 12 uzastopna meseca,
- se zapošljava kao mornar na brodu sa registracijom u Slovačkoj Republici ili na brodu, koji plovi pod zastavom Slovačke Republike,
- ima odobren privremeni boravak u svrhu spajanja porodice, u razdoblju do isteka 12 meseci od priznavanja privremenog boravka u svrhu spajanja porodice,
- ima odobren privremeni boravak državljanina treće zemlje, kojem je priznat status lica sa dugotrajnim boravkom u državi članici Evropske unije u periodu od isteka 12 meseci od početka boravka na teritoriji Slovačke Republike,
- tako određuje međunarodni sporazum koji Slovačka Republika sprovodi.
Državljanin treće države će podneti zahtev za priznavanje radne dozvole Kancelariji za rad, socijalna pitanja i porodicu teritorijalno nadležnom za mesto gde će izvršavati rad i to na propisanim obrascima. Državljanin treće države sa odobrenom radnom dozvolom i dozvolom za privremeni boravak u svrhu zaposlenja može izvršavati samo radnu delatnost u smislu uslova navedenih u radnoj dozvoli, u drugom slučaju će se to smatrati kršenjem opštih obavezujućih pravnih propisa i odobrenje za boravak može biti ukinuto.
U kojoj situaciji nije potrebna radna dozvola ni potvrda o mogućnosti ispunjavanja SRM?
Radnu dozvolu ni potvrdu o mogućnosti zauzimanja SRM ne mora posedovati državljanin treće države:
- koji ima priznat status Slovaka koji živi u inostranstvu i ima odobreno boravište na teritoriji Slovačke Republike,
- kojeg je uputio poslodavac iz druge države članice EU/EGP,
- zakon o uslugama zapošljavanja, čl. 23a određuje i druge mogućnosti: više informacija na:
www.upsvar.sk – zamestnávateľ – zamestnávanie cudzincov.
Sezonsko zapošljavanje
Dozvola za sezonsko zapošljavanje (sezonsko zaposlenje do 90 dana)
Pisani zahtev za odobrenje dozvole za zaposlenje podnosi državljanin treće države ili opunomoćen poslodavac nadležnoj Kancelariji za rad, socijalna pitanja i porodicu prema mestu izvršavanja rada.
Prilozi uz zahtev za odobrenje dozvole za sezonsko zaposlenje:
– ugovor o radu ili pisano obećanje – predugovor poslodavca o zaposlenju državljanina treće zemlje, koji sadrži obavezne stavke ugovora o radu,
– odluka o priznavanju isprave o obrazovanju državljanina treće zemlje prema posebnim propisima ili ispravi o zahtevanom obrazovanju sa zvaničnim/sudskim/ prevodom na državni jezik saoriginala ili javnobeležnička overe prepisa isprave ukoliko se radi o regulisanoj profesiji,
– dokument koji potvrđuje obezbeđenje smeštaja minimalno za pretpostavljano vreme trajanja zaposlenja, ukoliko se radi o državljaninu treće zemlje, koji ne podleže viznom režimu prema posebnim propisima,
– dokument koji potvrđuje zdrastveno osiguranje tokom boravka na teritoriji Slovačke Republike, ukoliko se radi o državljaninu treće zemlje, koji ne podleže viznom režimu prema posebnim propisima.
Dozvolu za zaposlenje u svrhu sezonskog zaposlenja može biro za zapošljavanje produžiti samo jedanput gde ukupno vreme izvršavanja sezonskog zaposlenja može biti najduže 90 dana.
Potvrda o mogućnosti zauzimanja slobodnog radnog mesta (sezonsko zaposlenje u trajanju duže od 90 dana)
Državljanin treće zemlje podnosi zahtev za privremeni boravak u svrhu zaposlenja (sezonsko zaposlenje), ukoliko ovo zaposlenje traje duže od 90 dana, najduže pak do 180 dana tokom 12 uzastopnih meseci. Uz zahtev za privremeni boravak osim ostalog mora dostaviti kopiju:
- ugovora o radu ili pisanog obećanja – predugovora poslodavca za zaposlenje državljanina treće zemlje,
- odluke o priznavanju isprave o obrazovanju državljanina treće zemlje prema posebnim propisima ili javnobeležničku overu prepisa isprave ukoliko se radi o regulisanoj profesiji.
Socijalna sigurnost uključući zdravstvenu zaštitu za vreme zaposlenja u Slovačkoj Republici.
Zaposleni i poslodavci su obavezni doprinositi za:
Socijalno osiguranje iz kojeg se podmiruje:
– zdrastveno osiguranje kao osiguranje novčane naknade za vreme bolovanja zbog gubitka ili umanjenja prihoda iz radne delatnosti i osiguranje prihoda iz razloga privremene radne sprečenosti, trudnoće i materinstva,
– penzijsko osiguranje, i to
– penzijsko osiguranje kao osiguranje prihoda u starosti i za slučaj smrti,
– invalidsko osiguranje kao osiguranje za slučaj smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i gubitka zarade usled dugotrajnog nepovoljnog zdrastvenog stanja osiguranika i za slučaj smrti,
– osiguranje za slučaj povrede na radu kao osiguranje za slučaj oštećenja zdravlja ili smrti usled povrede na radu, službene povrede (dalje samo „povreda na radu“) i profesionalne bolesti (plaća samo poslodavac),
– osiguranje za slučaj nezaposlenosti kao osiguranje za slučaj gubitka zarade na osnovu radne delatnosti zaposlenog u slučaju nezaposlenosti i za osiguranje nadoknade prihoda usled Davanje se pruža najduže 6 meseci. Osnovica za obračun visine doprinosa za nezaposlenost se utvrđuje prema slovačkim pravnim propisima.
Potrebne informacije su objavljene na http://www.socpoist.sk/vdok_simple-zakladne-informacie-k-zmluve-medzi-slovenskou-republikou-a-srbskou-republikou-/1550s55857c
Zdrastveno osiguranje, na osnovu njega se nadoknađuje zdrastvena zaštita i ta obuhvata ambulantnu njegu, negu u medicinskim ustanovama i apotekama.
Sankcije za kršenje uslova zapošljavanja državljana trećih država (sa osvrtom na zaposlenog)
Inspekcijski organi rada vrše nadzor nad primenom nadležnih pravnih propisa o radu i radnim odnosima; u njihovom okviru zaposleni (u njihovo ime i zastupnici zaposlenih), koji su bili oštećeni, eventualno se osećaju oštećeno, kršenjem obaveza koje proističu iz radnih odnosa, imaju pravo da ovim državnim organima podnose svoje predloge.
Inspekcija rada može da sankcioniše zaposlene pre svega u slučaju obavljanja ilegalnog rada / rad na crno/. Za ovaj prekršaj mogu ispekcijski organi odrediti kaznu do visine 331 euro.
- To su slučajevi, kada državljani trećih zemalja obavljaju radne aktivnosti za pravno lice ili fizičko lice, koje je samostalni poduzetnik a nisu sa njima sklopili pravni radni odnos prema Pravilniku o radu (odnosno u pisanom obliku) ili
- slučajevi kada državljani trećih zemalja obavljaju radne aktivnosti za pravno lice ili fizičko lice koje je samostalni poduzetnik, a nisu ispunjeni uslovi za njihovo zapošljavanje u skladu sa zakonom o uslugama zapošljavanja.
Kojem nadležnom organu se može zaposleni državljanin treće države obratiti u slučaju kršenja njegovih prava koja proističu iz zaposlenja.
Ovakav građanin može se obratiti sindikatima u kompaniji u kojoj je zaposlen ili nadležnom opštinskom sudu.
Tekst u potpunosti preuzet sa FB strane Slovačke ambasade u Beogradu